This is Lite Plone Theme
Налазите се овде: Почетак Претраживање индикатора Индикатори 9. Одрживо коришћење природних ресурса

9. Одрживо коришћење природних ресурса

Назив индикатора:

Површине деградираног земљишта
Подиндикатор: Угрожености земљишта од хемијског загађења

Категорија индикатора:

Стање - С

Тематска целина:

9. Одрживо коришћење природних ресурса

Код српски:

НЛИ 9.56

Код ЕУ:

Нема еквивалент

Дефиниција индикатора:

Индикатор обухвата више подиндикатора. Избор индикатора за оцену ризика од деградације земљишта  врши се на бази очекиваног стања или резултата предходних истраживања.

Подиндикатори:

  • Степен угрожености земљишта од ерозије;
  • Степен угрожености земљишта од губитка органске материје;
  • Степен угрожености земљишта са ризиком од збијања земљишта;
  • Степен угрожености земљишта са ризиком од заслањивања и/или алкализације;
  • Степен угрожености земљишта од клизишта, осим клизишта која могу настати рударским активностима за време трајања активности;
  • Степен угрожености земљишта од ацидификације;
  • Степен угрожености земљишта од хемијског загађења.

Период индикатора:

2022

Кључна порука:

У 2022. години праћен је степен угрожености земљишта од хемијског загађења у урбаним срединама у 11 јединица локалне самоуправе,  испитан је 251 узорак земљишта. За већину локалних самоуправа, информације о стању земљишта су непотпуне, или непостојеће (слика 1).

Једна од главних области испитивања земљишта у урбаним зонама је токсичност тешких метала и због тога је испитивање земљиште важно за здравље и квалитет живота у урбаним срединама. Резултати испитивања показују да је најчешће прекорачење граничних вредности у 2022. години забележено за Ni, Cu, Cr, Zn, Cd, Pb, As, Co и Hg.

Оцена:

На територији града Београда резултати истраживања на дубини од 10 cm, у укупно 48 узорака, показују прекорачење граничне вредности за  Cd, Zn, Cu, Ni, Cr, As и Hg у индустријској зони, у зони прометних саобраћајница, у близини депоније, стамбеној зони, педагошкој установи, изворишту водоснабдевања, рекреационој зони и пољопривредном земљишту. Ремедијациона вредност није прекорачена ни у једном узорку (Слика 3)

У граду Панчеву је прекорачена гранична вредност за Cu и Ni у узорцима земљишта у зони прометних саобраћајница, рекреационој зони, у близини депонија и пољопривредног земљишта. Укупан број узорака је 30 са дубине од 0-30 cm. Ремедијациона вредност није прекорачена ни у једном узорку (Слика 3).

На територији града Пожаревца резултати испитивања на дубини од 30 cm, укупно 30 узорака, показују прекорачење граничне вредности за  Pb, Cd, Zn, Cu, Ni, Cr и Hg у ,индустријској зони, зони прометних саобраћајница, у близуни депонијe и изворишта водоснабдевања, Ремедијационе  вредности прекорачене за Ni у зони прометне саобраћајнице, у  једном узорку, близини депонија у два узорка и у зони изворишта водоснабдевања  у четри  узорка (Слика 2).

На територији града Крушевца од укупно 30 узорака узетих са дубине од 0-30 cm  повишене су концентрације у узорцима земљишта у индустријској зони у зони прометних саобраћајница, стамбеној и рекреационој зони, у близини депонија и пољопривредног земљишта за  Zn, Ni, Сr и Hg, док су ремедијационе  вредности прекорачене за Ni у индустријској зони у једном узорку, стамбеној зони у једном узорку, зони пољопривредног земљишта у два узорка и у рекреационој зони у једном    узорку (Слика 3).

На територији града Ниша од укупно 15 узорака земљишта које је испитано са дубине од 30 cm, граничне вредности су прекорачене за Cd, Cu, Ni и Co, у близини прометних саобраћајница, индустријској зони, у близини депонија, стамбеној зони, изворишту водоснабдевања, рекреационој зони и на пољопривредном земљишту.   Прекорачења ремедијационих вредности нема ни у једном узорку (Слика 2).

На територији  града Смедерева од укупно 15 узорака земљишта које је испитано са дубине од 0-30 cm, гранична вредност је прекорачена за Pb, Cd, Zn, Cu, Ni и Сr у стамбеној, рекреационој и индустријској зони,  зони педагошке установе, у близини депонија, изворишта водоснабдевања и на пољопривредном земљишту. Ремедијациона вредност није прекорачена ни у једном узорку (Слика 2).

У граду Чачку на укупно испитана четири узорка на дубини од 20-30 cm констатовано је прекорачење граничне вредности у индустрисјкој зони у једном узорку за Hg, и у рекреационој  и индустријској зони у по једном узорку за Ni. Ремедијациона вредност није прекорачена ни у једном узорку.

Граничне вредности у Новом Пазару прекорачене су за Cu, Ni и Pb у зони изворишта водоснабдевања, рекреационој зони и зони педагошке установе. Ремедијациона вредност није прекорачена ни у једном узорку. Укупно је испитано шест узорака на шест локација, на дубини од 0-30 cm.

У граду Ужицу укупно је испитано четири узорка на четири локације. На основу анализа земљишта утврђено је прекорачење граничне вредности у близини прометне саобраћајнице за Zn, Cu и Ni и у близини депоније за Zn, Cu и Ni. Ремедијациона вредност је прекорачена за Cu у једном узорку у близини депоније

У општини Сурдулица у укупно испитаних осам узорака са осам локација  прекорачене су граничне вредности за Pb, Zn, Cu и Ni у рекреационој зони. Ремедијациона вредност није прекорачена ни у једном узорку.

У општини Трстеник је на шест локација са укупно шест узорака прекорачење граничних вредности установљено за  Zn, Cu, Ni, Cr и Hg у зони прометних саобраћајница, стамбеној зони, зони педагошке установе и на пољопривредном земљишту. Ремедијациона вредност није прекорачена ни у једном узорку.

Процес клижења је један од најзначајнијих геолошких хазарда на подручју Балкана и Републике Србије. Појаве нестабилности и еродибилности утврђене су и на теренима велике урбанизованости и велике привредне активности. Ове појаве често су резултат и неадекватног коришћења земљишта, оне доводе до угрожавања људи, деградације земљишта и целокупне природе на подручјима на којима су заступљене

Процеси нестабилности терена са појавама клизишта, одрона, тецишта и др., различитих димензија и активности, заступљени су на око 30-35% територије Републике Србије, при томе је по механизму кретања процентуално најзастуљенији процес клижења. Клизишта су дубине најчешће 5-10 m, у оквиру којих се појављују плића, секундарна, активна клизишта, са акутним кинематским статусом. У везаним окамењеним стенама клизишта су ограничена на распаднуту стенску масу и делувијалну зону, док су у неогеном стенском комплексу углавном већег распрострањења и дубине (често и преко 10 m). Најдубља клизишта формирала су се у непосредном приобаљу Дунава и Саве (северне падине Фрушке горе, Дубоко и Умка, Карабурма, потез Винча-Ритопек-Гроцка, Смедерево).

Са аспекта деградације и угрожености земљишта од клизишта и одрона, током 2022. године завршен је Пројекат: „Прикупљање података о клизиштима, у оквиру ЕУ програма за цивилну заштиту и јачање отпорности на катастрофе у Републици Србији“. Министарство унутрашњих послова, Сектор за ванредне ситуације, Управа за управљањем ризиком и цивилну заштиту је носилац пројекта а финансиран је од стране УНДП. Учесници у реализацији дела пројекта који се односи на клизишта су: Геолошки завод Србије, Републички геодетски завод, Рударскогеолошки факултет и представници Министарство рударства и енергетике. Кроз реализацију овог пројеката и пројекта „Катастар клизишта и нестабилних падина територије Републике Србије“ који је у току, обрађено је око 50% територије централне Србије, тачније обрађено је 34.710 катастарских целина или 67.851 појединачних клизишта. Подаци су доступни на порталима Републичког геодетског завода: „Регистар ризика од катастрофа“ (слике 4 и 5).


Слика 1. Локалне самоуправе које су реализовале локални мониторинг земљишта у 2022. години и проценат реализованих локалних мониторинга земљишта


Слика 2. Прекорачење граничних вредности и број испитиваних узорака у Пожаревцу, Нишу и Смедереву


Слика 3. Прекорачење граничних вредности и број испитиваних узорака у Београду, Крушевцу и Панчеву


Слика 4. Клизишта у Републици Србији


Слика 5. Опасности од клизишта у Републици Србији

Коментар:

Урбана земљишта имају карактеристике које се разликују од земљишта у природним срединама. Ове карактеристике укључују: велика вертикална и просторна варијабилност; модификована структура која води до сабијања; присуство површинске коре која тежи да буде непропусна; модификована реакција земљишта; ограничено проветравање и одвод воде; нарушен циклус хранљивих материја и модификована активност земљишних организама; присуство антропогених материјала и других загађивача; и модификовани температурни режим земљишта.

Интеракција ових карактеристика доводи до проблема у управљању вегетацијом у урбаним срединама. Из тог разлога циљ управљања и планирање коришћења земљишта у урбаним срединама мора бити у правцу добијања земљишта отпорног на збијање које може да обезбеди довољне количине воде на одговарајући начин, док истовремено има адекватано проветравање за нормално кореново дисање.

Даље, план треба да обезбеди довољан обим земљишта у конфигурацији која побољшава опстанак и помаже једноставност и ниску цену одржавања. План управљања треба да обезбеди заштиту површина у подручјима која су високо-коришћена. Додатни посао је у дефинисању одговарајућег земљишта за сваки вид коришћења.

Методологија индикатора:

Подидикатори се оцењују се на основу општих елемената за оцену ризика од деградације земљишта који су дати у Уредби о Програму системског праћења квалитета земљишта, индикаторима за оцену ризика од деградације земљишта и методологије за израду ремедијационих програма („Службени гласник РС” бр. 88/10).

Методологија за израчунавање степена угрожености земљишта базира се на емпиријским подацима или моделовању. Ако се користи моделовање, онда модели морају бити потврђени упоређивањем резултата на бази емпиријских података, који нису коришћени за развој самих модела. Мерења, односно математички методи и инжењерска процена морају бити у складу са релевантном националним, европским и/или међународним упутствима и стандардима.

Степен угрожености земљишта од хемијског загађења одређује се на основу вредности загађујућих материја у подземним водама и вредности коцентрација опасних и штетних материја и вредности које могу указати на значајну контаминацију земљишта.

Аутор:

SEPA

Повезани индикатори:

4.27. Промена начина коришћења земљишта

5.37. Депоније отпада

9.56. Површине деградираног земљишта

10.75. Урбана насеља