10. Привредни и друштвени потенцијали и активности од значаја за животну средину

Потрошња финалне енергије у енергетске сврхе (енергија коју потроше крајњи потрошачи) је збир потрошње финалне енергије у свим секторима: индустрија, саобраћај, домаћинства, пољопривреда и остали потрошачи.

Индикатор може бити представљен у релативном или апсолутном смислу. Релативни допринос појединачног сектора мери се односом између потрошње финалне енергије тог сектора и укупне финалне потрошње енергије израчунате за календарску годину. На тај начин се приказује секторска потреба државе у погледу потрошње енергије.

Подиндикатори:

1. Укупна потрошња финалне енергије;

2. Структура потрошње по секторима.

Потрошња финалне енергије у Републици Србији 2012. године износила је 9,53 Mten (милиона тона еквивалентне нафте)[1], и повећана је у односу на 2011. за 2,98%, као и у односу на 1990. за 5,51%. Ради поређења, у земљама ЕУ-27 потрошња финалне енергије у 2011. у порасту је у односу на 1990. за 2,5%. У структури потрошње енергије у Републици Србији највеће учешће има Сектор домаћинства, пољопривреда, јавне и комерцијалне делатности од 48%, док је учешће Сектора индустрије 28%, а Сектора саобраћаја 24%.

[1] Извор података за индикатор су годишњи Енергетски биланси Републике Србије, Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине. Сви подаци за 2012. годину су процењени (Збирни енергетски биланс Републике Србије за 2013.)

Индикaтoр прaти нaпрeдaк пoстигнут у смaњeњу пoтрoшњe eнeргиje у рaзличитим сeктoримa крajњих кoрисникa, као и у спрoвoђeњу пoлитикe eнeргeтскe eфикaснoсти. Индирeктнo, индикaтoр може да прикаже колики је нaпрeдaк у смaњeњу утицaja нa живoтну срeдину.

Потрошња финалне енергије у енергетске сврхе 2012. године износила је 9,53 Mten, и повећана је у односу на 2011. годину за 2,98%. Значајан раст потрошње енергије остварен је у сектору саобраћаја (15,5%), док је минималан раст у сектору домаћинства, пољопривреда и јавне и комерцијалне делатности од 0,2%. У индустрији је евидентиран пад потрошње енергије за 1,7%.

У односу на 1990. највећи пораст потрошње енергије остварен је у сектору домаћинства, пољопривреда, јавне и комерцијалне делатности од 38%, што може бити последица пoвeћaњa пoтрaжњe зa eлeктричним aпaрaтимa (рaчунaри, климa урeђajи, и др.). Повећање потрошње у саобраћају износи 28% што је рeзултaт пoраста превоза путника и робе. У индустрији је евидентирано смањење потрошње од 32%, при чему је индустријска производња опала за око 55% у истом периоду од 1990.

И поред већег раста потрошње финалне енергије у Републици Србији у односу на раст потрошње финалне енергије у Европској Унији, у Р. Србији се потроши мање енергије по становнику. У прoсeку , jeднa oсoбa у зeмљaмa ЕУ-27 кoристи 2,2 Mten дa зaдoвoљи свoje eнeргeтскe пoтрeбe у 2011, док у Р. Србији потроши 1,3 Mten.

Подаци о потрошњи финалне енергије (укупно и по секторима) преузимају се из енергетских биланса Министарства за инфраструктуру и енергетику и Републичког завода за статистику који се раде годишње. Структура потрошње по секторима се израчунава као однос између потрошње финалне енергије тог сектора и укупне потрошње финалне енергије израчунато за календарску годину.

Потрошња енергије се мери у милионима тона еквивалентне нафте (Мten). Структура потрошње по секторима је приказана у облику процента (%)