10. Привредни и друштвени потенцијали и активности од значаја за животну средину

Потрошња финалне енергије у енергетске сврхе (енергија коју потроше крајњи потрошачи) је збир потрошње финалне енергије у свим секторима: индустрија, саобраћај, домаћинства, пољопривреда и остали потрошачи.

Индикатор може бити представљен у релативном или апсолутном смислу. Релативни допринос појединачног сектора мери се односом између потрошње финалне енергије тог сектора и укупне финалне потрошње енергије израчунате за календарску годину. На тај начин се приказује секторска потреба државе у погледу потрошње енергије.

Подиндикатори:

1. Укупна потрошња финалне енергије;
2. Структура потрошње по секторима.

1)        Потрошња финалне енергије 2017. године износила је 9,10 Mten, и повећана је у односу на 2016. годину за 4,98%;

2)        У структури потрошње највећи удео имају домаћинства са 34,6%, затим индустрија са 27,8% и саобраћај са 24,7%, док је учешће пољопривреде 2,3% и осталих потрошача 10,6%.

Потрошња финалне енергије у енергетске сврхе 2017. године износила је 9,10 Mten (милиона тона еквивалентне нафте). По секторима, највише енергије се трошило у сектору домаћинства 35%, затим индустрије 27% и саобраћаја 25%, док су пољопривреда и сектор јавне и комуналне делатности и остали потрошачи (ЈКДОП) учествовали са 2% и 11% (Слика 1).

У односу на 2016. годину, потрошња финалне енергије повећана је за 4,98%. Највећи раст потрошње енергије остварен је у сектору ЈКДОП (27%), док су повећања у секторима Индустрије, Саобраћаја и Домаћинства респективно 5,7% и 5,4% и 3,7%, док је у сектору Пољопривреде забележен пад од 39,7%.

Потрошња финалне енергије је у 2017. години у односу на 1990. годину смањена за 1,10%, али у односу на 2000. повећана за 21,64%, а у односу на 2010. за 0,57% (Слика 2).

У периоду од 1990. године, у сектору индустрије су видне осцилације потрошње енергената, што је условљено променом интензитета индустријске производње. Саобраћај бележи пораст потрошње нафтних деривата, што је последица повећања броја возила и веће мобилности становништва. Код домаћинстава доминира потрошња електричне енергије и биомасе (огревно дрво). ЈКДОП карактерише значајна промена у структури енергената, односно смањена је потрошња угља и нафте, а у порасту је коришћење електричне енергије. У сектору пољопривреде, као најмањем потрошачу, доминира потрошња нафте (Слика 3).

Напомена: Сви подаци за 2017. годину су процена Министарства рударства и енергетике.

Подаци о потрошњи финалне енергије (укупно и по секторима) преузимају се из енергетских биланса Министарства надлежног за енергетику, који се раде годишње.

Структура потрошње по секторима се израчунава као однос између потрошње финалне енергије тог сектора и укупне потрошње финалне енергије израчунато за календарску годину.

Потрошња енергије се мери у милионима тона еквивалентне нафте (Мten). Структура потрошње по секторима је приказана у облику процента (%)