10. Привредни и друштвени потенцијали и активности од значаја за животну средину

Индикатор приказује доласке и ноћења туриста, кроз временски и просторни распоред према врстама туристичких места, као и број лежајева, у циљу праћења притисака на животну средину.

Под појмом доласци подразумева се број туриста који бораве једну или више ноћи у смештајном објекту у посматраном периоду. У ноћења спада број ноћења које остваре туристи у смештајном објекту. Индикатором се дају подаци о густини туристичког промета.

Подиндикатори:

1. Доласци и ноћења туриста (домаћи и страни);
2. Туристички промет (доласци) и боравак (ноћења) према врстама туристичких места. Према утврђеним критеријумима, сва места се разврставају у 5 врста: главни административни центри, бањска места, планинска места, остала туристичка места и остала места;
3. Трендови у броју лежајева и броју ноћења.

• Туристичка делатност не угрожава у већој мери квалитет животне средине;
• У сегменту туристичке активности планирано је увођење мониторинга заштићених подручја.

Доласци и ноћења туриста

Како Република Србија није дестинација „масовног туризма”, у посматраном периоду туристички промет је готово непромењен. У 2017. години било је укупно 3,09 милиона долазака туриста, што чини пораст од 12 % у односу на претходну годину. Забележено је 8,33 милиона ноћења, односно 10,5 % више у односу на 2016. годину (Слика 1).

Месечна анализа долазака и броја ноћења указује да је у летњим месецима највећи промет, што значи да је у том периоду највећи притисак на биодиверзитет и природне ресурсе (Слика 2).

Туристички промет (доласци) и боравак (ноћења) према врстама туристичких места.

Индикатор приказује доласке и ноћења туриста, кроз временски и просторни распоред, према врстама туристичких места у Републици Србији, у циљу праћења потенцијалних притисака на животну средину.

Према утврђеним критеријумима, сва места се разврставају у пет категорија: главни административни центри, бањска места, планинска места, остала туристичка места и остала места.

Мерено бројем долазака, у току 2017. године, туристи су били најбројнији у главним административним центрима са 1.173.017 долазака, осталим туристичким и планинским местима (респективно 705.966 и 556.213). Мерено бројем остварених ноћења, највећи промет су имала административни центри (2.337.272 ноћења), бањска места и планинска места (респективно 2.227.945 и 2.078.690 ноћења), што је приказано на слици 3.

Посебну атракцију представљају заштићена природна подручја као добра од великог значаја за развој туризма. Имајући у виду да се негативни утицаји туризма на животну средину рефлектују, пре свега, на природне ресурсе, биодиверзитет и станишта, очување заштићених природних подручја, односно унапређивање система одрживог управљања овим подручјима, представљају битан услов повећања туристичког промета.

У том контексту, а у циљу постизања одрживог развоја туризма, Стратегијом развоја туризма Републике Србије до 2025. године, предвиђена је туристичка валоризација оваквих подручја, имајући у виду све потенцијално позитивне и негативне ефекте које развој туризма може да има и на подручје и на локалну заједницу.

Трендови у броју лежајева и броју ноћења

Однос броја расположивих лежајева и ноћења представља туристичку стопу заузетости лежајева. Трендови у броју лежајева и броју ноћења у Републици Србији приказују да су капацитети у порасту до 2011. године (38,8 %), и да се мало смањују након 2011. године (али су 2017. године већи за 15,22 % у односу на 2001. годину), а да су ноћења у благом паду до 2014. године, а у порасту до 2017. године, те су већа за око 15,7 % у односу на 2001. годину. Овакви подаци указују на благо повећање притиска од инфраструктурних и грађевинских објеката (Слика 4).

Заштита и очување животне средине представља изузетно важан сегмент за одрживи развој туризма. Туризам, као велики потрошач природних ресурса, свакако има утицаја на животну средину, па се посебна пажња посвећује управо одржавању квалитета животне средине као веома важне претпоставке успешног развоја туризма. У том смислу, Министарство надлежно за туризам спроводи планску и контролисану изградњу и уређење простора. Један од главних циљева Стратегије развоја туризма Републике Србије до 2025. године („Службени гласник РС”, број 98/2016), обухвата одрживи економски, еколошки и социјални развој.

Подаци се преузимају из Министарства трговине, туризма и телекомуникација, као и Републичког завода за статистику и прерачунавају за потребе индикатора.