10. Privredni i društveni potencijali i aktivnosti od značaja za životnu sredinu

Potrošnja finalne energije u energetske svrhe (energija koju potroše krajnji potrošači) je zbir potrošnje finalne energije u svim sektorima: industrija, saobraćaj, domaćinstva, poljoprivreda i ostali potrošači.

Indikator može biti predstavljen u relativnom ili apsolutnom smislu. Relativni doprinos pojedinačnog sektora meri se odnosom između potrošnje finalne energije tog sektora i ukupne finalne potrošnje energije izračunate za kalendarsku godinu. Na taj način se prikazuje sektorska potreba države u pogledu potrošnje energije.

Podindikatori:

1. Ukupna potrošnja finalne energije;
2. Struktura potrošnje po sektorima.

1)        Potrošnja finalne energije 2016. godine iznosila je 8,31 Mten, i povećana je u odnosu na 2015. godinu za 2,85 %;

2)        U strukturi potrošnje najveći udeo imaju domaćinstva sa 35 %, zatim industrija sa 27 % i saobraćaj sa 25 %, dok je učešće poljoprivrede 2 % i ostalih potrošača 11 %.

Potrošnja finalne energije u energetske svrhe 2016. godine iznosila je 8,31 Mten (miliona tona ekvivalentne nafte). Po sektorima, najviše energije se trošilo u sektoru domaćinstva 35 %, zatim industrije 27 % i saobraćaja 25 %, dok su poljoprivreda i Sektor javne i komunalne delatnosti i ostali potrošači (JKDOP) učestvovali sa 2 % i 11 % (Slika 1).

U odnosu na 2015. godinu, potrošnja finalne energije povećana je za 2,85 %. Najveći rast potrošnje energije ostvaren je u sektoru industrije (6,5 %), dok su povećanja u Sektoru JKDOP 4,59 %, a u sektorima poljoprivrede, domaćinstva i saobraćaja su respektivno 4,55 %, 0,55 % i 1,33 %. Između 1990. i 2016. godine, potrošnja finalne energije smanjena je za 9,7 %, a između 2010. i 2016. godine za 2,57 % (Slika 2).

Potrošnja finalne energije je u 2016. godini u odnosu na 1990. godinu smanjena za 9,71 %, u odnosu na 2000. povećana za 11,06 %, a u odnosu na 2010. ponovo niža za 8,19 %.

U periodu od 1990. godine, u sektoru industrije su vidne oscilacije potrošnje energenata, što je uslovljeno promenom intenziteta industrijske proizvodnje. Saobraćaj beleži porast potrošnje naftnih derivata, što je posledica povećanja broja vozila i veće mobilnosti stanovništva. Kod domaćinstava dominira potrošnja električne energije i biomase (ogrevno drvo). JKDOP karakteriše značajna promena u strukturi energenata, odnosno smanjena je potrošnja uglja i nafte, a u porastu je korišćenje električne energije. U sektoru poljoprivrede, kao najmanjem potrošaču, dominira potrošnja nafte (Slika 3).

Napomena: Svi podaci za 2016. godinu su procena Ministarstva nadležnog za energetiku.

Podaci o potrošnji finalne energije (ukupno i po sektorima) preuzimaju se iz energetskih bilansa Ministarstva nadležnog za energetiku, koji se rade godišnje.

Struktura potrošnje po sektorima se izračunava kao odnos između potrošnje finalne energije tog sektora i ukupne potrošnje finalne energije izračunato za kalendarsku godinu.

Potrošnja energije se meri u milionima tona ekvivalentne nafte (Mten). Struktura potrošnje po sektorima je prikazana u obliku procenta (%)