2. Vode

Indikator prati koncentracije ortofosfata (PO4-P) i nitrata (NO3-N) u rekama, ukupnog fosfora (P) i nitrata (NO3-N) u jezerima i akumulacijama i nitrata (NO3) u podzemnoj vodi i obezbeđuje ocenu stanja površinskih i podzemnih voda u pogledu koncentracije nutrijenata. Koristiti se za prikazivanje aktuelne prostorne varijacije nutrijenata i njihovih dugoročnih trendova.

Na osnovu analize rezultata višegodišnjeg monitoringa (2011-2020), koncentracije ortofosfata (PO4-P) i nitrata (NO3-N) u rekama kreću se u okviru graničnih vrednosti propisanih za klasu I i II, što odgovara odličnom i dobrom ekološkom statusu.[1]

Postojeće baze podataka nisu dovoljno pouzdane za procenu uticaja sadašnje i buduće eksploatacije na promenu kvaliteta i kvantiteta podzemnih voda u Srbiji. Generalno se može reći da program monitoringa prema obimu i sadržaju ne odgovara sadašnjem stanju ugroženosti kvaliteta podzemnih voda, pre svega od uticaja zagađenih rečnih tokova, urbano-industrijskih aglomeracija i uticaja agrotehničkih mera u poljoprivrednim reonima.

[1] Prema Uredbi o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje , “Službeni glasnik RS“, br.50/12 (granične vrednosti za klasu III : nitrati = 6 mg N/l, ortofosfati = 0,2 mg P/l, Prilog 1, Tabela 1).

Analiza nitrata je urađena na 43 merna mesta na kojima, u periodu 2011-2020. godine, postoji kontinuitet u uzorkovanju. Beznačajan trend medijana nitrata određen je na slivu Dunava i na celoj teritoriji Republike Srbije, dok je na slivovima Save i Morave određen rastući (nepovoljan) trend. Dobro je što se vrednosti medijana kreću se u intervalu od 0,5 - 1,31 (mg/l) što odgovara odličnom i dobrom ekološkom statusuAnaliza ortofosfata je urađena na 43 merna mesta na kojima, u periodu 2011-2020. godine, postoji kontinuitet u uzorkovanju. Na svim slivnim područjima i na celoj teritoriji Republike Srbije određen je beznačajan trend ortofosfata. Vrednosti medijana ortofosfata kreću se u intervalu od 0,019 do 0,1 (mg/l) što odgovara dobrom ekološkom statusu (Grafikon 2).

Kvalitet rečne vode u Republici Srbiji, u pogledu nitrata, pripada odličnom ekološkom statusu na 91% mernih mesta. Nepovoljan (rastući) trend nitrata određen je na 28% (dvanaest) mernih mesta: Brza Palanka i Radujevac (Dunav), Kusiće (Pek), Jamena i Šabac (Sava), Ljubičevski Most (Velika Morava), Kraljevo (Zapadna Morava), Ristovac i Mojsinje (Južna Morava), Dimitrovgrad (Nišava), Trnski Odorovci (Jerma) i Mrtvine (Gaberska reka). Dobro je što su srednje vrednosti nitrata na ovim mernim mestima niske i u granicama su odličnog ekološkog statusa. Kvalitet rečne vode u Republici Srbiji, u pogledu ortofosfata, ne pripada dobrom ekološkom statusu na osam (19%) mernih mesta. Najgore stanje je na mernim mestima u AP Vojvodini: Bački Breg (Plazović) sa beznačajnim trendom i prosečnom desetogodišnjom koncentracijom od 0,585 (mg/l), Hetin (Stari Begej) 0,392 (mg/l) sa beznačajnim trendom i Vrbica (Zlatica) 0,246 (mg/l) sa povoljnim (opadajućim) trendom u posmatranom periodu (Grafikon 1).

Analiza nitrata podzemnih voda je urađena na 32 merna mesta na kojima, u periodu 2011-2020. godine, postoji kontinuitet u uzorkovanju. Na celoj teritoriji Republike Srbije i na svim slivnim područjima, zabeležen je beznačajan trend nitrata što znači da nema bitnih promena kvaliteta. Prosečna desetogodišnja koncentracija veća od 50 (mg/l) određena je samo na mernom mestu Šid (Š-1/D) (51,7 mg/l) u slivu Save u periodu 2011-2020. godine. Relativno visoka prosečna desetogodišnja koncentracija veća od 25 (mg/l) određena je na mernim mestima Novi Sad (RŠ-1/1) (30,9 mg/l) i Zrenjanin (ZR-1/D) (26,7 mg/l) u slivu Dunava i Lozovik-Vlaški Do (40 mg/l) i Obrež-Ratare (27,4 mg/l) u slivu Morave (Grafikon 3).

Analizom uzoraka podzemne vode iz priobalja velikih reka, gde su antropogeni uticaji iz urbanih i ruralnih aglomeracija najizraženiji, može se zaključiti da je sadržaj nitrata (NO3) u 2020. godini prekoračen u odnosu na maksimalno dopuštenu koncentraciju od 50 mg/l samo na mernim mestima Zrenjanin (ZR-1/D) (97,4 mg/l) u slivu Dunava i Lozovik-Vlaški Do (51,4 mg/l) u slivu Morave. Generalno kvalitet se konstantno poboljšavao u peridu 2016-2018. godina, dok je u 2020. godini kvalitet podzemne vode lošiji nego u 2019. i 2018. godini (Grafikon 4). S obzirom da poljoprivreda predstavlja jedan od osnovnih izvora zagađenja voda nutrijentima, dalja istraživanja u našoj zemlji je potrebno usmeriti na procenu difuznog zagađenja u okviru planova za upravljanje slivovima.

[1] Granična vrednost izražena kao koncentracija zagađujuće materije za nitrate koja ne sme biti prekoračena u cilju zaštite zdravlja ljudi iznosi 50.0 mg/l NO3 (Uredba o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje , “Službeni glasnik RS“, br.50/12).

Indikator se izračunava kao medijana srednjih godišnjih vrednosti koncentracije ortofosfata (PO4-P) i nitrata (NO3-N) u rekama, ukupnog fosfora (P) i nitrata (NO3-N) u jezerima i akumulacijama i nitrata (NO3) u podzemnoj vodi. Iz višegodišnjih nizova medijana, Mann – Kendall testom i neparametrijskom Sen’S metodom, određuje se postojanje i ocena intenziteta trenda.