2. Vode

Indikator prati koncentracije ortofosfata (PO4-P) i nitrata (NO3-N) u rekama, ukupnog fosfora (P) i nitrata (NO3-N) u jezerima i akumulacijama i nitrata (NO3) u podzemnoj vodi i obezbeđuje ocenu stanja površinskih i podzemnih voda u pogledu koncentracije nutrijenata. Koristiti se za prikazivanje aktuelne prostorne varijacije nutrijenata i njihovih dugoročnih trendova.

Na osnovu analize rezultata višegodišnjeg monitoringa (2006-2015), koncentracije ortofosfata (PO4-P) i nitrata (NO3-N) u rekama kreću se u okviru graničnih vrednosti propisanih za klasu I i II, što odgovara odličnom i dobrom ekološkom statusu.[1]

Postojeće baze podataka nisu dovoljno pouzdane za procenu uticaja sadašnje i buduće eksploatacije na promenu kvaliteta i kvantiteta podzemnih voda u Srbiji. Generalno se može reći da program monitoringa prema obimu i sadržaju ne odgovara sadašnjem stanju ugroženosti kvaliteta podzemnih voda, pre svega od uticaja zagađenih rečnih tokova, urbano-industrijskih aglomeracija i uticaja agrotehničkih mera u poljoprivrednim reonima.

[1] Prema Uredbi o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje , “Službeni glasnik RS“, br.50/12 (granične vrednosti za klasu III : nitrati = 6 mg N/l, ortofosfati = 0,2 mg P/l, Prilog 1, Tabela 1).

Analiza nitrata je urađena na 55 mernih mesta na kojima, u periodu 2006-2015. godina, postoji kontinuitet u uzorkovanju. Povoljan (opadajući) trend medijana nitrata određen je na slivnom području Save, odnosno na celoj teritoriji Republike Srbije. Vrednosti medijana kreću se u intervalu od 0,5-1,87 (mg/l) što odgovara odličnom i dobrom ekološkom statusu. Analiza ortofosfata je urađena na 55 mernih mesta na kojima, u periodu 2006-2015. godina, postoji kontinuitet u uzorkovanju. Na svim slivnim područjima i na celoj teritiriji  Republike Srbije određen je beznačajan trend što znači da nema bitnih promena kvaliteta vode po ovom indikatoru. Vrednosti medijana ortofosfata kreću se u intervalu od 0,023 do 0,107 (mg/l) što odgovara dobrom ekološkom statusu (Grafikon 2).

Kvalitet rečne vode u Republici Srbiji, u pogledu nitrata, pripada odličnom ekološkom statusu na 89 % mernih mesta. Nepovoljan (rastući) trend nitrata određen je samo na jednom (2 %) mernom mestu: Srpski Itebej (plovni Begej). Dobro je što su se srednje vrednosti nitrata na ovoj lokaciji niske i u granicama su odličnog i dobrog ekološkog statusa. Kvalitet rečne vode u Republici Srbiji, u pogledu ortofosfata, ne pripada dobrom ekološkom statusu na 14 (25 %) mernih mesta. Najgore stanje je na mernim mestima u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini: Bački Breg (Plazović) sa nepovoljnim (rastućim) trendom i Vrbica (Zlatica) i Hetin (Stari Begej) sa beznačajnim trendom u posmatranom periodu (Grafikon 1).

Analiza nitrata podzemnih voda je urađena na 29 mernih mesta na kojima, u periodu 2006-2015. godina, postoji kontinuitet u uzorkovanju. Povoljan (opadajući) trend nitrata određen je na slivu Morave, što je dobro jer su tu koncentracije relativno visoke, kao i na celoj teritoriji Republike Srbije. Na slivnim područjima Dunava i Save određen je beznačajan trend što znači da nema bitnih promena kvaliteta. Nedozvoljena prosečna koncentracija veća od 50 mg/l je samo na mernom mestu Obrež-Ratare u priobalju Velike Morave u periodu 2006-2015. godina, gde je u istom periodu određen beznačajan trend koncentracija nitrata (Grafikon 3).

Analizom uzoraka podzemne vode iz priobalja velikih reka, gde su antropogeni uticaji iz urbanih i ruralnih aglomeracija najizraženiji, može se zaključiti da sadržaji nitrata (NO3) nisu prekoračeni u odnosu na maksimalno dopuštene koncentracije neorganskih materija u vodi za piće. Generalno kvalitet se konstantno poboljšava u odnosu na referentnu 2005. godinu jer se procentualno učešće koncentacije nitrata sa vrednošću >50 mg/l konstantno smanjuje sa izuzetkom 2015. godine kada je kvalitet podzemne vode smanjen u odnosu na prethodne tri godine tako da je dozvoljena koncentracija nitrata od 50 mg/l premašena na mernim mestima Obrež-Ratare (88,5 mg/l) u priobalju Velike Morave i Šid (67,6 mg/l) na području Srema u slivu Sava-Bosut (Grafikon 4). S obzirom da poljoprivreda predstavlja jedan od osnovnih izvora zagađenja voda nutrijentima, dalja istraživanja u našoj zemlji je potrebno usmeriti na procenu difuznog zagađenja u okviru planova za upravljanje slivovima.

[1] Granična vrednost izražena kao koncentracija zagađujuće materije za nitrate koja ne sme biti prekoračena u cilju zaštite zdravlja ljudi iznosi 50.0 mg/l NO3 (Uredba o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje , “Službeni glasnik RS“, br.50/12).

Indikator se izračunava kao medijana srednjih godišnjih vrednosti koncentracije ortofosfata (PO4 – P) i nitrata (NO3-N) u rekama, ukupnog fosfora (P) i nitrata (NO3-N) u jezerima i akumulacijama i nitrata (NO3) u podzemnoj vodi. Iz višegodišnjih nizova medijana, Mann – Kendall testom i neparametrijskom Sen’S metodom, određuje se postojanje i ocena intenziteta trenda.