9. Održivo korišćenje prirodnih resursa

Indikator Površine degradiranog zemljišta obuhvata više podindikatora. Izbor indikatora za ocenu rizika od degradacije zemljišta  vrši se na bazi očekivanog stanja ili rezultata predhodnih istraživanja.

Podindikatori:

• Stepen ugroženosti zemljišta od erozije;
• Stepen ugroženosti zemljišta od gubitka organske materije;
• Stepen ugroženosti zemljišta sa rizikom od zbijanja zemljišta;
• Stepen ugroženosti zemljišta sa rizikom od zaslanjivanja i/ili alkalizacije;
• Stepen ugroženosti zemljišta od klizišta, osim klizišta koja mogu nastati rudarskim aktivnostima za vreme trajanja aktivnosti;
• Stepen ugroženosti zemljišta od acidifikacije;
• Stepen ugroženosti zemljišta od hemijskog zagađenja.

• U 2020. godini praćen je stepen ugroženosti zemljišta od hemijskog zagađenja u urbanim zonama u osam jedinica lokalne samouprave, ukupno je ispitano 248 uzoraka;
• Najčešće prekoračenje graničnih vrednosti zabeleženo je za Ni, Cu, Cr, Zn, Cd, Pb, As, Co i Hg.

Na teritoriji grada Beograda rezultati pokazuju prekoračenje granične vrednosti za  Zn, Cu, Ni, Cr i Hg u zoni izvorišta vodosnabdevanja, stambenoj zoni, rekreacionoj zoni i zoni poljoprivrednog zemljišta, dok  je remedijaciona vrednost prekoračena za As u rekreacionoj zoni u jednom uzorku. U gradu Nišu je prekoračena granična vrednost za Cd, Cu, Zn, Ni, Cr i Co u uzorcima zemljišta u industrijskoj zoni, zoni prometne saobraćajnice, u blizini deponije i stambenoj i rekreacionoj zoni. Remedijaciona vrednost nije prekoračena ni u jednom uzorku. Na teritoriji grada Kruševca povišene su koncentracije u uzorcima zemljišta u industrijskoj zoni, stambenoj zoni, zoni prometne saobraćajnice i zoni poljoprivrednog zemljišta za Pb, Zn, Cu, Ni, Sr i Hg, dok su remedijacione  vrednosti prekoračene za Ni u zoni prometne saobraćajnice u četiri uzorka, stambenoj zoni u jednom uzorku i zoni poljoprivrednog zemljišta u jednom uzorku.U gradu Čačku najviše koncentracije Ni i Sr su u industrijskoj zoni i zoni prometne saobraćajnice. Granične vrednosti u gradu Požarevcu prekoračene su za Zn, Cu i Ni u blizini prometne saobraćajnice, industrijskoj zoni, u uzorcima poljoprivrednog zemljišta, rekreacionoj zoni i zoni izvorišta vodosnabdevanja. Na teritoriji  grada Smedereva granična vrednost je prekoračena za Pb, Cd, Zn, Cu, Ni i Sr, u rekreacionoj, industrijskoj i zoni pedagoške ustanove, u blizini deponija, izvorišta vodosnabdevanja i poljoprivrednom zemljištu, dok je remedijaciona vrednost za Ni prekoračena u blizini deponije u jednom uzorku. U opštini Trstenik su prekoračene granične vrednosti za Zn, Cu, Ni i Hg u zoni poljoprivrednog zemljišta. U opštini Vladimirci rezultati pokazuju prekoračenje granične vrednosti za Ni u zonama predagoške ustanove, rekreacionoj  zoni, kao i u zoni poljoprivrednog zemljišta. (Slika 1, 2 i 3).

Urbana zemljišta imaju karakteristike koje se razlikuju od zemljišta u prirodnim sredinama. Ove karakteristike uključuju: velika vertikalna i prostorna varijabilnost; modifikovana struktura koja vodi do sabijanja; prisustvo površinske kore koja teži da bude nepropusna; modifikovana reakcija zemljišta; ograničeno provetravanje i odvod vode; narušen ciklus hranljivih materija i modifikovana aktivnost zemljišnih organizama; prisustvo antropogenih materijala i drugih zagađivača; i modifikovani temperaturni režim zemljišta.

Interakcija ovih karakteristika dovodi do problema u upravljanju vegetacijom u urbanim sredinama. Iz tog razloga cilj upravljanja i planiranje korišćenja zemljišta u urbanim sredinama mora biti u pravcu dobijanja zemljišta otpornog na zbijanje koje može da obezbedi dovoljne količine vode na odgovarajući način, dok istovremeno ima adekvatano provetravanje za normalno korenovo disanje.

Dalje, plan treba da obezbedi dovoljan obim zemljišta u konfiguraciji koja poboljšava opstanak i pomaže jednostavnost i nisku cenu održavanja. Plan upravljanja treba da obezbedi zaštitu površina u područjima koja su visoko-korišćena. Dodatni posao je u definisanju odgovarajućeg zemljišta za svaki vid korišćenja.

Podidikatori se ocenjuju se na osnovu opštih elemenata za ocenu rizika od degradacije zemljišta koji su dati u Uredbi o Programu sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenu rizika od degradacije zemljišta i metodologije za izradu remedijacionih programa ("Službeni glasnik RS" br. 88/10).

Metodologija za izračunavanje stepena ugroženosti zemljišta bazira se na empirijskim podacima ili modelovanju. Ako se koristi modelovanje, onda modeli moraju biti potvrđeni upoređivanjem rezultata na bazi empirijskih podataka, koji nisu korišćeni za razvoj samih modela. Merenja, odnosno matematički metodi i inženjerska procena moraju biti u skladu sa relevantnom nacionalnim, evropskim i/ili međunarodnim uputstvima i standardima.

Stepen ugroženosti zemljišta od hemijskog zagađenja određuje se na osnovu vrednosti zagađujućih materija u podzemnim vodama i vrednosti kocentracija opasnih i štetnih materija i vrednosti koje mogu ukazati na značajnu kontaminaciju zemljišta.