9. Održivo korišćenje prirodnih resursa

Indikator obuhvata više podindikatora. Izbor indikatora za ocenu rizika od degradacije zemljišta  vrši se na bazi očekivanog stanja ili rezultata predhodnih istraživanja.

Podindikatori:

• Stepen ugroženosti zemljišta od erozije;
• Stepen ugroženosti zemljišta od gubitka organske materije;
• Stepen ugroženosti zemljišta sa rizikom od zbijanja zemljišta;
• Stepen ugroženosti zemljišta sa rizikom od zaslanjivanja i/ili alkalizacije;
• Stepen ugroženosti zemljišta od klizišta, osim klizišta koja mogu nastati rudarskim aktivnostima za vreme trajanja aktivnosti;
• Stepen ugroženosti zemljišta od acidifikacije;
• Stepen ugroženosti zemljišta od hemijskog zagađenja.

U 2022. godini praćen je stepen ugroženosti zemljišta od hemijskog zagađenja u urbanim sredinama u 11 jedinica lokalne samouprave,  ispitan je 251 uzorak zemljišta. Za većinu lokalnih samouprava, informacije o stanju zemljišta su nepotpune, ili nepostojeće (slika 1)

Jedna od glavnih oblasti ispitivanja zemljišta u urbanim zonama je toksičnost teških metala i zbog toga je ispitivanje zemljište važno za zdravlje i kvalitet života u urbanim sredinama. Rezultati ispitivanja pokazuju da je najčešće prekoračenje graničnih vrednosti u 2022. godini zabeleženo za Ni, Cu, Cr, Zn, Cd, Pb, As, Co i Hg.

Na teritoriji grada Beograda rezultati istraživanja na dubini od 10 cm, u ukupno 48 uzoraka, pokazuju prekoračenje granične vrednosti za  Cd, Zn, Cu, Ni, Cr, As i Hg u industrijskoj zoni, u zoni prometnih saobraćajnica, u blizini deponije, stambenoj zoni, pedagoškoj ustanovi, izvorištu vodosnabdevanja, rekreacionoj zoni i poljoprivrednom zemljištu. Remedijaciona vrednost nije prekoračena ni u jednom uzorku (Slika 3).

U gradu Pančevu je prekoračena granična vrednost za Cu i Ni u uzorcima zemljišta u zoni prometnih saobraćajnica, rekreacionoj zoni, u blizini deponija i poljoprivrednog zemljišta. Ukupan broj uzoraka je 30 sa dubine od 0-30 cm. Remedijaciona vrednost nije prekoračena ni u jednom uzorku (Slika 3).

Na teritoriji grada Požarevca rezultati ispitivanja na dubini od 30 cm, ukupno 30 uzoraka, pokazuju prekoračenje granične vrednosti za  Pb, Cd, Zn, Cu, Ni, Cr i Hg u ,industrijskoj zoni, zoni prometnih saobraćajnica, u blizuni deponije i izvorišta vodosnabdevanja, Remedijacione  vrednosti prekoračene za Ni u zoni prometne saobraćajnice, u  jednom uzorku, blizini deponija u dva uzorka i u zoni izvorišta vodosnabdevanja  u četri  uzorka (Slika 2).

Na teritoriji grada Kruševca od ukupno 30 uzoraka uzetih sa dubine od 0-30 cm  povišene su koncentracije u uzorcima zemljišta u industrijskoj zoni u zoni prometnih saobraćajnica, stambenoj i rekreacionoj zoni, u blizini deponija i poljoprivrednog zemljišta za  Zn, Ni, Sr i Hg, dok su remedijacione  vrednosti prekoračene za Ni u industrijskoj zoni u jednom uzorku, stambenoj zoni u jednom uzorku, zoni poljoprivrednog zemljišta u dva uzorka i u rekreacionoj zoni u jednom    uzorku (Slika 3).

Na teritoriji grada Niša od ukupno 15 uzoraka zemljišta koje je ispitano sa dubine od 30 cm, granične vrednosti su prekoračene za Cd, Cu, Ni i Co, u blizini prometnih saobraćajnica, industrijskoj zoni, u blizini deponija, stambenoj zoni, izvorištu vodosnabdevanja, rekreacionoj zoni i na poljoprivrednom zemljištu.   Prekoračenja remedijacionih vrednosti nema ni u jednom uzorku (Slika 2).

Na teritoriji  grada Smedereva od ukupno 15 uzoraka zemljišta koje je ispitano sa dubine od 0-30 cm, granična vrednost je prekoračena za Pb, Cd, Zn, Cu, Ni i Sr u stambenoj, rekreacionoj i industrijskoj zoni,  zoni pedagoške ustanove, u blizini deponija, izvorišta vodosnabdevanja i na poljoprivrednom zemljištu. Remedijaciona vrednost nije prekoračena ni u jednom uzorku (Slika 2).

U gradu Čačku na ukupno ispitana četiri uzorka na dubini od 20-30 cm konstatovano je prekoračenje granične vrednosti u industrisjkoj zoni u jednom uzorku za Hg, i u rekreacionoj  i industrijskoj zoni u po jednom uzorku za Ni. Remedijaciona vrednost nije prekoračena ni u jednom uzorku.

Granične vrednosti u Novom Pazaru prekoračene su za Cu, Ni i Pb u zoni izvorišta vodosnabdevanja, rekreacionoj zoni i zoni pedagoške ustanove. Remedijaciona vrednost nije prekoračena ni u jednom uzorku. Ukupno je ispitano šest uzoraka na šest lokacija, na dubini od 0-30 cm.

U gradu Užicu ukupno je ispitano četiri uzorka na četiri lokacije. Na osnovu analiza zemljišta utvrđeno je prekoračenje granične vrednosti u blizini prometne saobraćajnice za Zn, Cu i Ni i u blizini deponije za Zn, Cu i Ni. Remedijaciona vrednost je prekoračena za Cu u jednom uzorku u blizini deponije

U opštini Surdulica u ukupno ispitanih osam uzoraka sa osam lokacija  prekoračene su granične vrednosti za Pb, Zn, Cu i Ni u rekreacionoj zoni. Remedijaciona vrednost nije prekoračena ni u jednom uzorku.

U opštini Trstenik je na šest lokacija sa ukupno šest uzoraka prekoračenje graničnih vrednosti ustanovljeno za  Zn, Cu, Ni, Cr i Hg u zoni prometnih saobraćajnica, stambenoj zoni, zoni pedagoške ustanove i na poljoprivrednom zemljištu. Remedijaciona vrednost nije prekoračena ni u jednom uzorku.

Proces kliženja je jedan od najznačajnijih geoloških hazarda na području Balkana i Republike Srbije. Pojave nestabilnosti i erodibilnosti utvrđene su i na terenima velike urbanizovanosti i velike privredne aktivnosti. Ove pojave često su rezultat i neadekvatnog korišćenja zemljišta, one dovode do ugrožavanja ljudi, degradacije zemljišta i celokupne prirode na područjima na kojima su zastupljene

Procesi nestabilnosti terena sa pojavama klizišta, odrona, tecišta i dr., različitih dimenzija i aktivnosti, zastupljeni su na oko 30-35% teritorije Republike Srbije, pri tome je po mehanizmu kretanja procentualno najzastuljeniji proces kliženja. Klizišta su dubine najčešće 5-10 m, u okviru kojih se pojavljuju plića, sekundarna, aktivna klizišta, sa akutnim kinematskim statusom. U vezanim okamenjenim stenama klizišta su ograničena na raspadnutu stensku masu i deluvijalnu zonu, dok su u neogenom stenskom kompleksu uglavnom većeg rasprostranjenja i dubine (često i preko 10 m). Najdublja klizišta formirala su se u neposrednom priobalju Dunava i Save (severne padine Fruške gore, Duboko i Umka, Karaburma, potez Vinča-Ritopek-Grocka, Smederevo).

Sa aspekta degradacije i ugroženosti zemljišta od klizišta i odrona, tokom 2022. godine završen je Projekat: „Prikupljanje podataka o klizištima, u okviru EU programa za civilnu zaštitu i jačanje otpornosti na katastrofe u Republici Srbiji“. Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije, Uprava za upravljanjem rizikom i civilnu zaštitu je nosilac projekta a finansiran je od strane UNDP. Učesnici u realizaciji dela projekta koji se odnosi na klizišta su: Geološki zavod Srbije, Republički geodetski zavod, Rudarskogeološki fakultet i predstavnici Ministarstvo rudarstva i energetike. Kroz realizaciju ovog projekata i projekta „Katastar klizišta i nestabilnih padina teritorije Republike Srbije“ koji je u toku, obrađeno je oko 50% teritorije centralne Srbije, tačnije obrađeno je 34.710 katastarskih celina ili 67.851 pojedinačnih klizišta. Podaci su dostupni na portalima Republičkog geodetskog zavoda: „Registar rizika od katastrofa” (slike 4 i 5).

Urbana zemljišta imaju karakteristike koje se razlikuju od zemljišta u prirodnim sredinama. Ove karakteristike uključuju: velika vertikalna i prostorna varijabilnost; modifikovana struktura koja vodi do sabijanja; prisustvo površinske kore koja teži da bude nepropusna; modifikovana reakcija zemljišta; ograničeno provetravanje i odvod vode; narušen ciklus hranljivih materija i modifikovana aktivnost zemljišnih organizama; prisustvo antropogenih materijala i drugih zagađivača; i modifikovani temperaturni režim zemljišta.

Interakcija ovih karakteristika dovodi do problema u upravljanju vegetacijom u urbanim sredinama. Iz tog razloga cilj upravljanja i planiranje korišćenja zemljišta u urbanim sredinama mora biti u pravcu dobijanja zemljišta otpornog na zbijanje koje može da obezbedi dovoljne količine vode na odgovarajući način, dok istovremeno ima adekvatano provetravanje za normalno korenovo disanje.

Dalje, plan treba da obezbedi dovoljan obim zemljišta u konfiguraciji koja poboljšava opstanak i pomaže jednostavnost i nisku cenu održavanja. Plan upravljanja treba da obezbedi zaštitu površina u područjima koja su visoko-korišćena. Dodatni posao je u definisanju odgovarajućeg zemljišta za svaki vid korišćenja.

Podidikatori se ocenjuju se na osnovu opštih elemenata za ocenu rizika od degradacije zemljišta koji su dati u Uredbi o Programu sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenu rizika od degradacije zemljišta i metodologije za izradu remedijacionih programa („Službeni glasnik RS” br. 88/10).

Metodologija za izračunavanje stepena ugroženosti zemljišta bazira se na empirijskim podacima ili modelovanju. Ako se koristi modelovanje, onda modeli moraju biti potvrđeni upoređivanjem rezultata na bazi empirijskih podataka, koji nisu korišćeni za razvoj samih modela. Merenja, odnosno matematički metodi i inženjerska procena moraju biti u skladu sa relevantnom nacionalnim, evropskim i/ili međunarodnim uputstvima i standardima.

Stepen ugroženosti zemljišta od hemijskog zagađenja određuje se na osnovu vrednosti zagađujućih materija u podzemnim vodama i vrednosti kocentracija opasnih i štetnih materija i vrednosti koje mogu ukazati na značajnu kontaminaciju zemljišta.