Podindikator: Odnos prirasta i seče
Veoma važan indikator održivosti proizvodnje drveta kao i potencijala za buduću dostupnost drveta je odnos prirasta i seče drveta u šumama. Za dugotrajnu održivost, godišnja seča ne sme preći nivo godišnjeg rasta.
Prirast
Zapremina drvne mase u šumama Srbije iznosi oko 363 miliona m3, što je oko 161 m3/ha. U lišćarskim šumama oko 159 m3/ha, dok je u četinarskim šumama zapremina oko 189 m3/ha. Godišnji zapreminski prirast je oko 9 miliona m3, što je oko 4 m3/ha. U lišćarskim šumama oko 3.7 m3/ha, dok je u četinarskim šumama zapreminski prirast oko 7.5 m3/ha. U zavisnosti od produktivnosti vrste, starosne strukture i mešovitosti vrsta, kao i strukture vlasništva, godišnji prirast je veoma različit.
Seča
Najznačajniji indikator šumarstva kao privrednog sektora, ali istovremeno i indikator antropogenog pritiska je seča šuma. U toku 2013. godine u šumama Srbije posečeno je oko 2 700 000 m3 drveta. U odnosu na 2008. i 2009. godinu seča se povećava za oko 100 000 m3godišnje, ali je seča još uvek manja nego 2000.godine. Analizom trenda seče šuma u poslednjih 30-ak godina uočava se da se seča u poslednjih desetak godina, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku kreće u opsegu od 2 500 000 do 2 800 000 m3 što je manje nego u periodu sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Nezvanične procene eksperata su nešto više od zvaničnih podataka i kreću se u opsegu oko 3 000 000 m3godišnje.
Veoma je važno naglasiti da je opseg seče oko jedne trećine godišnjeg zapreminskog priraštaja drvne zapremine šuma.
Odnos godišnjeg zapreminskog prirasta (oko 9 miliona m3) i godišnje seče (2 600 000 m3) je manji od 3:1. Ovakav odnos prirasta i seče može se smatrati zadovoljavajućim, kako s aspekta drvne zapremine koja ostaje za budućnost, tako i s aspekta kvaliteta šumskih ekosistema.
Podindikator: Pošumljavanje
Prirodna regeneracija učestvuje u očuvanju genetičkog diverziteta i poboljšava prirodnu strukturu i ekološku dinamiku vrsta. Mada treba uzeti u obzir i to da prirodna regeneracija ne zadovoljava uvek kvalitet upravljanja i postizanje ekonomskih ciljeva.
Tokom 2013. godine u Srbiji je pošumljeno oko 2200 ha šumskog zemljišta, što je neznatno više nego u prethodnoj godini, ali manje nego 2011. godine. Važno je naglasiti da je ovaj intenzitet pošumljavanja skoro 8000 ha manji nego 2007. godine i perioda osamdesetih godina prošlog veka, kada je godišnje pošumljavano oko 10 000 ha.
Za pošumljavanje i popunjavanje upotrebljeno je oko 4 miliona komada sadnica, od čega oko 3,1 milion sadnica četinara i to najviše smrče. Od oko 0,9 miliona sadnica lišćara najviše je upotrebljeno sadnica bagrema i topola.
