1. Vazduh i klimatske promene

Indikator pokazuje ukupnu emisiju, trend i ponor direktnih i indirektnih gasova sa efektom staklene bašte. Direktni gasovi sa efektom staklene bašte (CO2, N2O, CH4, SF6, HFC, PFC) su gasoviti sastojci atmosfere koji apsorbuju i reemituju infracrveno zračenje i u atmosferu dospevaju prirodnim putem ili kao posledica ljudskih aktivnosti. Indirektni gasovi sa efektom staklene bašte (CO, SO2, NOx i NMVOC) su gasoviti sastojci atmosfere, koji predstavljaju prekursore ozona, sulfata i aerosola, a utiču na klimatske promene. Potencijalom globalnog zagrevanja izražava se uticaj svakog od gasova na globalno zagrevanje.

Na osnovu prikazanih podataka, ukupna emisija, u baznoj 1990. godini, ne računajući neto odstranjene količine CO₂ iznosila je 80 803 GgCO₂eq. Najveći deo, 77,69% od ukupnih emisija, posledica je emisija iz energetskog sektora. Sektor poljoprivrede, je imao učešće od 14,64 % od ukupne emisije. Emisija usled hemijskih reakcija iz industrijskih procesa, iz proizvodnje i potrošnje mineralnih polufabrikata, kao što su cement, kreč, krečnjak i natrijum-karbonat; proizvodnje hemijskih proizvoda, pre svega amonijaka i proizvodnje čelika/ostalih metala, procenjena je na 5,28 % od ukupne emisije. Emisije na deponijama komunalnog otpada i iz muljnog otpada iznosile su 2,39 % od ukupne emisije na nacionalnom nivou.

Inventar emisija GHG urađen je prema Revidovanom IPCC uputstvu za izradu inventara iz 1996. godine, Tier 1 metodi. U izradi inventara korišćeno je i IPCC Uputstvo dobre prakse i upravljanje nesigurnostima u nacionalnim inventarima gasova sa efektom staklene bašte i IPCC Uputstvo dobre prakse u korišćenju zemljišta, promeni korišćenja zemljišta i šumarstvu.

U okviru Tier 1 metode korišćene su međunarodno preporučene vrednosti za donji toplotni efekat i emisione faktore za sva fosilna goriva, osim za niskokalorični lignit iz površinske eksploatacije. Lignit iz površinske eksploatacije u Republici Srbiji, usled svojih karakteristika, ima značajno niži donji toplotni efekat i veću vrednost emisionog faktora u odnosu na međunarodno preporučenu vrednost.

Polazeći od zahteva UNFCCC Uputstva za izveštavanje i prema raspoloživosti podataka, pripremljen je inventar GHG za 1990. godinu, kao baznu godinu, i za 1998. godinu. Kao druga godina izabrana je 1998. godina, jer su statistički i drugi izvori podataka najadekvatniji za prikaz stanja emisija u Republici Srbiji i istovremeno zadovoljavaju zahteve IPCC Metodologije za izradu inventara.

Ukupna emisija, u baznoj 1990. godini, ne računajući neto odstranjene količine CO₂ iznosila je 80 803GgCO ₂eq.

Najveći deo, 77,69% od ukupnih emisija, odnosno 62 776GgCO₂eq, posledica je emisija iz energetskog sektora. Sektor poljoprivrede, je zbog relativno intenzivne poljoprivredne proizvodnje (biohemijskim procesima u stočarstvu i zemljoradnji) u 1990. godini emitovao 11 827 GgCO₂eq ili izraženo u procentima: 14,64 % od ukupne emisije. Emisija usled hemijskih reakcija iz industrijskih procesa, iz proizvodnje i potrošnje mineralnih polufabrikata, kao što su cement, kreč, krečnjak i natrijum-karbonat; proizvodnje hemijskih proizvoda, pre svega amonijaka i proizvodnje čelika/ostalih metala, procenjena je ukupno na 4 270,8GgCO₂eq ili 5,28 % od ukupne emisije. Emisije na deponijama komunalnog otpada i iz muljnog otpada najmanje su doprinosile ukupnim emisijama 1990. godine. Ove emisije bile su na nivou od 1 929,5GgCO₂eq odnosno 2,39 % od ukupne emisije na nacionalnom nivou.

S obzirom da je procenjena neto količina odstranjenog S02 u 1990. godini u šumskom kompleksu Republike Srbije 6 665 GgC0₂eq neto emisija GHG za 1990. godinu za Republiku Srbiju iznosila je 74 138 GgC02eq.

Ukupna emisija ugljen-dioksida u 1990. godini iznosila je 62 970 Gg (ne računajući emisije procesima konverzije odnosno požarima u šumskim kompleksima od 99 Gg CO₂). Emisije nastajale sagorevanjem fosilnih goriva za energetske svrhe bile su 59 259 Gg ili 94,1% od ukupne količine CO₂, a hemijskim procesima u industriji 3 711 Gg tj. 5,89% (slika 1.3.) Najveća emisija (37 559Gg) od ukupne emitovane količine CO₂, od 59,64%, nastajala je kao posledica aktivnosti u energetskoj industriji.

Procenjena neto količina odstranjenog CO2 u 1990. godini u šumskom kompleksu Republike Srbije bila je 6 665 Gg.

Ukupna emisija metana u 1990. godini iznosila je 432,46 Gg. Najveći procenat emisija metana, 44,89 % od ukupne emisije ili 194,13 Gg, oslobođen je kao rezultat biohemijskih procesa u poljoprivredi. Energetski sektor emitovao je 36,44 %, sektora otpad 18,55 % (80,22 Gg), a hemijski procesi u industriji 0,12 % (0,53 Gg).

Ukupna emisija azot-suboksida u 1990. godini procenjena je na 28,23 Gg, od čega je iz: biohemijskih procesa u poljoprivredi dolazilo 88,55 % (25,0 Gg), hemijskih procesa u industrijskim postrojenjima 6,27% (1,77Gg), biohemijskih procesa tokom razgradnje otpada 2,8% (0,79 Gg) i procesa sagorevanja fosilnih goriva u energetske svrhe 2,37% (0,67 Gg).

Prema raspoloživim podacima u Republici Srbiji nije postojala proizvodnja sintetičkih gasova u 1990. godini.

Ukupne emisije azotnih oksida (ne računajući azot-suboksid), u 1990. godini, bile su 208 Gg, od čega iz sektora: energetike tj. proces sagorevanja fosilnih goriva u energetske svrhe 197 Gg ili 95 %, poljoprivrede 3,4 % (7 Gg) i hemijskih procesa u industrijskim postrojenjima 1,5 % (3 Gg) od ukupne emitovane količine.

Ukupna emisija ugljen-monoksida u 1990. godini bila je 644 Gg. Sektor energetike tj. proces sagorevanja fosilnih goriva u energetske svrhe bio je najveći emiter ugljen - monoksida sa 489 Gg ili 75,9 % od ukupne emitovane količine. Preostale emisije rezultat su, pre svega, spaljivanja ostataka biomase iz poljoprivrede proizvodnje na poljima 152 Gg ili 23,6%, hemijskih procesa u industrijskim postrojenjima 2 Gg ili 0,31% i šumskih požara 1 Gg ili 0,2%

Ukupna emisija NMVOC je u 1990. godini bila 271 Gg. Najveći doprinos emisijama, od 157 Gg tj. 57,9 % od ukupne godišnje emisije bio je posledica fizičko-hemijskih procesa u industriji.

Ukupna emisija sumpornih oksida u 1990. godini bila je 490 Gg. Najveći procenat, 95,1% (466 Gg), od ukupnih emisija bio je rezultat procesa eksploatacije i korišćenja fosilnih goriva u energetska svrhe. Iz hemijskih procesa proizvodnje sumporne kiseline i manjim delom u ostalim industrijskim postrojenjima emitovano je zbirno 4,8% od ukupne godišnje emisije sumpornih oksida odnosno 24 Gg.

Ukupna emisija GHG u Republici Srbiji u 1998. godini iznosila je 66 346 GgCO₂eq, ne računajući neto odstranjene količine CO₂, u šumskom kompleksu. Najveći procenat emisija 76,19 % (50 549GgCO₂eq) od ukupnih emisija GHG, bio je iz energetskog sektora. Sektor poljoprivrede doprinosio je ukupnim emisijama sa 14,32% (9 500GgCO2eq), sektor industrijski procesi sa 5,46% (3 620GgCO₂eq) (slika 1.4.).

S obzirom da je procenjena neto količina odstranjenog CO₂ u 1998. godini u šumskom kompleksu Republike Srbije 8 661GgCO₂eq, neto emisija GHG za 1998. godinu bila je na nivou 56 809 GgCO2eq

Ukupna emisija ugljen-dioksida u 1998. godini bila je 50 605Gg, od čega je 47 430 GgCO₂ odnosno 93,73% emitovano iz energetskog sektora, a preostalih 3 176 GgCO₂ ili 6,27% iz industrijskih procesa.

Od ukupne emisije metana (424,52 Gg) 1998. godine, najveći deo 39,48 % ili 167,61 Gg emitovan je iz sektora poljoprivrede; 33,11 % ili 140,57 Gg iz energetskog sektora; 27,25% ili 115,71 Gg emisijom deponijskog gasa, a 0,15 % tj. 0,63 Gg iz industrijskih hemijskih procesa.

Emisije azot-suboksida (22,02 Gg) 1998. godine uglavnom su dolazile iz sektora poljoprivrede 87,6 % ili 19,29 Gg, a preostalih 13,4 % ili 2,73 Gg ukupno iz industrijskih hemijskih procesa, razgradnjom organskih materija iz otpadnih voda i, najmanje, sektora energetike.

U dostupnim zvaničnim dokumentima ne postoji evidencija o uvozu i potrošnji odnosno raspoloživim količinama sintetičkih gasova pa odgovarajuća emisija nije mogla biti procenjena.

Ukupna emisija indirektnih GHG (NO_x, CO, NMVOC, i SO_x) u 1998. godini bila je: azotnih oksida (ne računajući azot-suboksid) 165 Gg; ugljen-monoksida 446 Gg; NMVOC 113 Gg i sumpornih oksida 370 Gg. Sektor energetike, sagorevanjem fosilnih goriva je dominantno učestvovao u emisijama svih indirektnih GHG. U emisiji azotnih oksida sa 94,55 %, ugljen monoksida sa 70,32 %, u NMVOC sa 64,35 % i sumpornih oksida sa 98,2 %.

Ukupan trend emisije gasova sa efektom staklene bašte u Republici Srbiji u 1998 godini, u odnosu na 1990. godinu, bio je -21,8 % za slučaj bez računanja odstranjenih količina u šumskom kompleksu (LUCF). Ovakav Ukupni trend emisija posledica je specifičnih nacionalnih okolnosti, karakterističnih za ovaj period, i time uslovljenim smanjenjem svih privrednih i drugih delatnosti odnosno smanjenjem emisije GHG.

Računajući i odstranjene količine ugljen-dioksida u šumskom kompleksu, Ukupan trend emisije GHG u Republici Srbiji u 1998 u odnosu na 1990. godinu bio je -28.5%.

Nesigurnost proračuna emisije GHG za 1990. godinu određena je prema IPCC Good Practice Guidance and Uncertainty Management in National Greenhouse Gas Inventories, Tier 1 Method. Na osnovu ovog proračuna procenjena nesigurnost proračuna ukupne emisijeGHG u Republici Srbiji za 1990. godinu iznosi 10,5 %.

Poređenje rezultata proračuna energije raspoloživog/sagorelog fosilnog goriva u energetskom sektoru i emisije ugljen-dioksida prema Reference Approach i Sectorial Approach za 1990. i 1998 godinu ukazuje na relativno malo odstupanje u emisiji CO2 (1,92 % za 1990. godinu i 1,05 % za 1998. godinu) tj. na zadovoljavajuću tačnost izvršene procene.

U toku je izrada II Nacionalne komunikacije Republike Srbije (2NC) prema Okvirnoj direktivi o klimatskim promenama i First biennial update report-a (FBUR). U Agenciji je urađen Inventar gasova staklene bašte za period 1990 – 2013 godina koji će biti deo komunikacije. Korišćena je metodologija 2006 IPCC Guidelines for National Greenhouse Gas Inventories i druge relevantne metodologije Međunarodnog panela za klimatske promene. Za proračun je primenjen 2006 IPCC Inventory Software.

U okviru projekta realizuje se više projekata koji imaju za cilj unapređivanje inventara kao što su:

• Određivanje nacionalnih emisionih faktora za goriva koja se koriste u Srbiji
• Prelazak sa Tier 1 na Tier 3 metodologiju za Energetski sektor
• Prelazak sa Tier 1 na Tier 2 metodologiju za sektor poljoprivrede.

Ukupna količina emitovanih gasova sa efektom staklene bašte se prikazuje prema sektorima:

• energetika;
• industrijski procesi;
• primena rastvarača;
• korišćenje zemljišta i promene u korišćenju zemljišta i šumarstvo;
• poljoprivreda;
• upravljanje otpadom.

Količina emitovanih direktnih gasova sa efektom staklene bašte se izračunava množenjem obima aktivnosti sa odgovarajućim emisionim faktorom.

Ei = A × EFi, gde su:

Ei - emitovana količina zagađujuće materije

i - zagađujuća materija

A - obim aktivnosti

EFi - emisioni faktor odgovarajuće zagađujuće materije.

Podaci se prikupljaju i obrađuju u skladu sa metodologijom IPCC, prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime i metodologijom EMEP/EEA, prema UNECE Konvenciji o prekograničnom zagađenju vazduha na velikim udaljenostima i Direktivi 2001/81/EC o nacionalnim kvotama emisija za određene zagađujuće materije u atmosferi (Directive 2001/81/EC of the European Parliament and of the Council of 23 October 2001 on national emission ceilings for certain atmospheric pollutants).