9. Održivo korišćenje prirodnih resursa

Indikator obuhvata više podindikatora. Izbor indikatora za ocenu rizika od degradacije zemljišta  vrši se na bazi očekivanog stanja ili rezultata predhodnih istraživanja.

Podindikatori:

• Stepen ugroženosti zemljišta od erozije;
• Stepen ugroženosti zemljišta od gubitka organske materije;
• Stepen ugroženosti zemljišta sa rizikom od zbijanja zemljišta;
• Stepen ugroženosti zemljišta sa rizikom od zaslanjivanja i/ili alkalizacije;
• Stepen ugroženosti zemljišta od klizišta, osim klizišta koja mogu nastati rudarskim aktivnostima za vreme trajanja aktivnosti;
• Stepen ugroženosti zemljišta od acidifikacije;
• Stepen ugroženosti zemljišta od hemijskog zagađenja.

• U 2019. godini praćen je stepen ugroženosti zemljišta od hemijskog zagađenja u urbanim zonama u 10 jedinica lokalne samouprave, ukupno je ispitano 168 uzoraka;
• Najčešće prekoračenje graničnih vrednosti zabeleženo je za Ni, Cu, Cr, Zn, Cd, Pb i As.

U Nišu je prekoračena granična vrednost za Cd, Zn,Cu,Ni, Cr i As u uzorcima zemljišta u industrijskoj zoni, blizini prometne saobraćajnice i rekreacionoj zoni, dok je remedijaciona vrednost prekoračena za As u industrijskoj zoni, pedagoškoj ustanovi i zoni izvorišta vodosnabdevanja u po jednom uzorku. Na teritoriji grada Bora  povišene su koncentracije u uzorcima zemljišta u rekreacionoj i stambenoj zoni za Pb, Zn, Cu, Ni i As, dok su remedijacione  vrednosti prekoračene za Cu i As  u navedenim zonama. U Kikindi  najviše koncentracije Zn, Cu, Ni, su u blizini vojnih objekata, rekreacionoj zoni, zoni izvorišta vodosnabdevanja i zoni pedagoške ustanove. U Pančevu prekoračena je granična vrednost za Pb, Cd, Zn, Cu, Ni i Ba u blizini prometne saobraćajnice, industrijskoj zoni u uzorcima poljoprivrednog zemljišta i rekreacionoj zoni. Na teritoriji Surdulice granična vrednost je prekoračena za Pb, Cd, Cu, Ni i As, u poljoprivrednoj, rekreacionoj, stambenoj i zoni pedagoške ustanove, dok je remedijaciona vrednost za As prekoračena u stambenoj i rekreacionoj zoni  u po jednom uzorku. U Čačku su prekoračene granične  vrednosti za za Cd, Zn, Cu, Ni, Sr i Hg u industrijskoj zoni, rekreacionoj zoni, zoni pedagoške ustanove i u blizini deponije. U Kragujevcu, rezultati pokazuju prekoračenje granične vrednosti za Pb, Zn, Cu, Ni i Cr u zonama izvorišta vodosnabdevanja, stambenoj zoni, kao i u blizini deponije. Granične vrednosti u Novom Pazaru prekoračene su za Ni, u rekreacionoj zoni, zoni pedagoške ustanove, dok je u  industrijskoj zoni prekoračenje utvrđeno za  Cu, Pb i Zn. (Slika 1 i 2).

Urbana zemljišta imaju karakteristike koje se razlikuju od zemljišta u prirodnim sredinama. Ove karakteristike uključuju: velika vertikalna i prostorna varijabilnost; modifikovana struktura koja vodi do sabijanja; prisustvo površinske kore koja teži da bude nepropusna; modifikovana reakcija zemljišta; ograničeno provetravanje i odvod vode; narušen ciklus hranljivih materija i modifikovana aktivnost zemljišnih organizama; prisustvo antropogenih materijala i drugih zagađivača; i modifikovani temperaturni režim zemljišta.

Interakcija ovih karakteristika dovodi do problema u upravljanju vegetacijom u urbanim sredinama. Iz tog razloga cilj upravljanja i planiranje korišćenja zemljišta u urbanim sredinama mora biti u pravcu dobijanja zemljišta otpornog na zbijanje koje može da obezbedi dovoljne količine vode na odgovarajući način, dok istovremeno ima adekvatano provetravanje za normalno korenovo disanje.

Dalje, plan treba da obezbedi dovoljan obim zemljišta u konfiguraciji koja poboljšava opstanak i pomaže jednostavnost i nisku cenu održavanja. Plan upravljanja treba da obezbedi zaštitu površina u područjima koja su visoko-korišćena. Dodatni posao je u definisanju odgovarajućeg zemljišta za svaki vid korišćenja.

Podidikatori se ocenjuju se na osnovu opštih elemenata za ocenu rizika od degradacije zemljišta koji su dati u Uredbi o Programu sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenu rizika od degradacije zemljišta i metodologije za izradu remedijacionih programa ("Službeni glasnik RS" br. 88/10).

Metodologija za izračunavanje stepena ugroženosti zemljišta bazira se na empirijskim podacima ili modelovanju. Ako se koristi modelovanje, onda modeli moraju biti potvrđeni upoređivanjem rezultata na bazi empirijskih podataka, koji nisu korišćeni za razvoj samih modela. Merenja, odnosno matematički metodi i inženjerska procena moraju biti u skladu sa relevantnom nacionalnim, evropskim i/ili međunarodnim uputstvima i standardima.

Stepen ugroženosti zemljišta od hemijskog zagađenja određuje se na osnovu vrednosti zagađujućih materija u podzemnim vodama i vrednosti kocentracija opasnih i štetnih materija i vrednosti koje mogu ukazati na značajnu kontaminaciju zemljišta.